Srbija, ekologija i Rio Tinto: Šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji

Srbija, ekologija i Rio Tinto: Šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji

ekološki protest

BBC/Slobodan Maričić

Uzbudljivo otkriće britansko-australijske kompanije Rio Tinto 2004. godine, koja je u Zapadnoj Srbiji pronašla do tada nepoznati mineral jadarit, dovelo je do ekoloških protesta 17 godina kasnije, kada su ideje o otvaranju rudnika počele da se pretvaraju u realnost.

U januaru ove godine, višemesečno lomljenje kopalja oko otvaranja rudnika litijuma i bora u mestu Jadar kod Loznice rezultiralo je odlukom Vlade Srbije da, kako tvrdi, stopira projekat.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 20. januara 2022. godine posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma – Prostornog plana za projekat „Jadar“.

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja“.

U saopštenju kompanije Rio Tinto navodi se da su „izuzetno zabrinuti“ zbog odluke o ukidanju Prostornog plana za projekat „Jadar“ i poništavanju svih upravnih akata u vezi sa projektom.

Rio Tinto razmatra upravo pravne osnove za donošenje ove odluke i „implikacije koje ona može imati“ na aktivnosti kompanije u Srbiji, dodaje se.

Ekološki aktivisti, čiji je jedan od zahteva na protestima i blokadama bio ukidanja Prostornog plana, pozdravljaju ovu odluku – ali čekaju da se ona i pravno ozvaniči.

Sreten Đorđević, advokat i stručnjak za ekološko pravo, kaže za BBC na srpskom da, „ukoliko je Vlada sve uradila na pravno perfektan način“, ukidanjem Uredbe „obustavljaju svi pokrenuti postupci“.

Ističe da nije reč samo o postupcima koji su neposredno vezani za izgradnju rudarskog basena, nego bi se obustava odnosila i na „sve druge projekte infrastrukturnog povezivanja Jadra sa drugim delovima Srbije“.

„Rečju, sve bi moralo da se vrati na početak“, kaže Đorđević.

Otkriće novog minerala

Geolozi kompanije Rio Tinto došli su 2004. do uzbudljivog otkrića u Zapadnoj Srbiji – pronašli su ležište minerala koji do tada nije bio poznat u svetu.

Nazvali su ga jadarit, po reci Jadar u Zapadnoj Srbiji, koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da mineral sadrži litijum i bor, koji se koriste u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu, a procena je da se tu nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, rekao je prethodno za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija.

Zamisao je bila da se tamo dobijaju tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.

ekološki protest

BBC/Slobodan Maričić

Uzbudljivo otkriće britansko-australijske kompanije Rio Tinto 2004. godine, koja je u Zapadnoj Srbiji pronašla do tada nepoznati mineral jadarit, dovelo je do ekoloških protesta 17 godina kasnije, kada su ideje o otvaranju rudnika počele da se pretvaraju u realnost.

U januaru ove godine, višemesečno lomljenje kopalja oko otvaranja rudnika litijuma i bora u mestu Jadar kod Loznice rezultiralo je odlukom Vlade Srbije da, kako tvrdi, stopira projekat.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić 20. januara 2022. godine posle odluke vlade o ukidanju Uredbe o utvrđivanju planskog dokumenta iz 2020, koji je previđao izgradnju rudnika litijuma – Prostornog plana za projekat „Jadar“.

Prema rečima premijerke, „samim tim poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja“.

„Stavili smo tačku na priču o Rio Tintu“ – Vlada Srbije stopirala projekat Jadar

Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto

Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate.

U saopštenju kompanije Rio Tinto navodi se da su „izuzetno zabrinuti“ zbog odluke o ukidanju Prostornog plana za projekat „Jadar“ i poništavanju svih upravnih akata u vezi sa projektom.

Rio Tinto razmatra upravo pravne osnove za donošenje ove odluke i „implikacije koje ona može imati“ na aktivnosti kompanije u Srbiji, dodaje se.

Ekološki aktivisti, čiji je jedan od zahteva na protestima i blokadama bio ukidanja Prostornog plana, pozdravljaju ovu odluku – ali čekaju da se ona i pravno ozvaniči.

Sreten Đorđević, advokat i stručnjak za ekološko pravo, kaže za BBC na srpskom da, „ukoliko je Vlada sve uradila na pravno perfektan način“, ukidanjem Uredbe „obustavljaju svi pokrenuti postupci“.

Ističe da nije reč samo o postupcima koji su neposredno vezani za izgradnju rudarskog basena, nego bi se obustava odnosila i na „sve druge projekte infrastrukturnog povezivanja Jadra sa drugim delovima Srbije“.

„Rečju, sve bi moralo da se vrati na početak“, kaže Đorđević.

ekološki protest

BBC/Slobodan Maričić

Otkriće novog minerala

Geolozi kompanije Rio Tinto došli su 2004. do uzbudljivog otkrića u Zapadnoj Srbiji – pronašli su ležište minerala koji do tada nije bio poznat u svetu.

Nazvali su ga jadarit, po reci Jadar u Zapadnoj Srbiji, koja teče obroncima planine Cer i uliva se u Drinu.

Ispostavilo se da mineral sadrži litijum i bor, koji se koriste u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama.

Prema dosadašnjim saznanjima, ležište jadarita kod Loznice jedinstveno je u svetu, a procena je da se tu nalazi blizu 10 odsto istraženih resursa litijuma u svetu, rekao je prethodno za BBC na srpskom Vladimir Simić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija.

Zamisao je bila da se tamo dobijaju tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.

Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor

U fotografijama: Znate li odakle dolaze baterije u vašim mobilnim telefonima

Rio Tinto je dobio dozvole da sprovodi istražne radove koje, prema izjavi premijerke Ane Brnabić iz januara 2022, „uskoro ističu“.

Za projekat istraživanja, koji je stigao do faze izrade studije izvodljivosti, kompanija do sada je uložila ili namenila oko 450 miliona američkih dolara.

Međutim, meštani Loznice i njenih sela, ekološki aktivisti i građani usprotivili su se otvaranju rudnika, navodeći da strahuju od „moguće ekološke katastrofe“.

Da je strah opravdan tvrdili su i pojedini stručnjaci.

Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, više puta upozoravala da je reč o „tehnologiji koja je opasna po živi svet i da bi izgradnjom rudnika bile ugrožene reke koje se ulivaju u Drinu“.

„Toksini sa jalovišta raznosiće se i ulaziće u zemljište i vodotokove, što znači da će biti ugroženi oni koji ostanu da žive u okolini rudnika“, rekla je Đorđević na jednom od protesta iz marta prošle godine.

Šta piše u dokumentaciji na skoro 5.000 strana koju su dobili ekološki aktivisti?
Ekološki aktivisti u međuvremenu su od Vlade Srbije preuzeli dokumentaciju na ukupno 4.800 strana, a sve u vezi sa kompanijom Rio Tinto i njenim radom u Srbiji od 2002. godine do danas.

Danijela Nestorović, advokatica iz Ekološkog ustanka, čitala je dokumentaciju i za BBC na srpskom kaže da u njoj nema ugovora, niti bilo kakve ugovorne obaveze između Republike Srbije i kompanije Rio Tinto.

Dodaje i da dokumentacija koja im je dostavljena ne ukazuje ni na kakvu obavezu Republike Srbije.

„Ostavljam prostora za sumnju, jer ne znam da li su to sva dokumenta. Ako premijerka tvrdi da jesu, hajde da verujemo da je tako“, kaže Nestorović.

Dostavljeno im je ukupno 38 dokumenata.

Među njima su i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Elaborat o resursima i rezervama bora i litijuma, lokacijske dozvole, dozvole za istražne radnje i uredba o prostornom planu.

Nestorović navodi da je većina tih dokumenata i do sada bila javno dostupna.

Među dokumentima je i Sporazum o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji su novembra 2002. godine potpisale vlade SR Jugoslavije (zajednice Srbije i Crne Gore) i Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske.

„Taj sporazum nisam imala prilike ranije da vidim i on bi mogao da bude prilično jak osnov i argument ukoliko dođe do spora Rio Tinta i Republike Srbije“, kaže Nestorović.

Država je, objašnjava, tim dokumetnom preuzela obavezu da stvori povoljne uslove za veća ulaganja državljana i kompanija vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske, zaštitu tih ulaganja, kako bi se stvirili ne samo povoljni zakonski uslovi, već i povoljni uslovi na tržištu.

Taj sporazum je potpisan novembra 2002, a ratifikovan maja 2004.

Kao bitan dokument, Nestorović navodi i Elaborat o resursima i rezervama bora i litijuma koji je donet 19. novembra 2020. godine.

Napisan je na više od hiljadu strana i ova advokatica ga još nije do kraja iščitala, ali strahuje da bi ako Rio Tinto ode, elaborat mogla da preuzme neka druga kompanija.

Ima li Rio Tinto osnov za traženje odštete?

Nestorović kaže da postoje dve opcije – pokretanje postupka pred domaćim pravosuđemi ili pred arbitražom, što su i inače mogućnosti za svaki spor sa stranim investitorom.

„Postoji mogućnost da Rio Tinto pred našim Ustavnim sudom pokrene postupak zbog nezakonitosti ili nezakonitog načina ukidanja ove uredbe.

„Taj proces bi trajao sigurno dve do tri godine. Tek posle odluke Ustavnog suda mogli bismo da očekujemo neki pravni osnov za buduću, potencijalnu tužbu za naknadu štete.

„Rio Tinto bi u tom slučaju morao da dokaže kakvu je štetu pretrpeo, da li je to u vidu izgubljene dobiti, onoga što su očekivali da će zaraditi ili na osnovu sredstava koja su uložili za istraživanja, što su troškovi dobijanja lokacijskih dozvola i dozvola za istražne radnje. To su takse koje bi bilo ko drugi platio.

„Ne znamo koji bi bio osnov za naknadu štete u tom slučaju“, kaže advokatica.

Druga opcija je, objašnjava, pozivanje na bilateralne međunarodne konvencije koje predstavljaju pravni osnov za arbitražni postupak.

„Pre mislim da će, ukoliko budu pokretali postupak, to pokrenuti pred arbitražom.

„Postoje dve-tri međunarodne konvecnije koje omogućavaju zaštitu stranih ulaganja i između ostalih, naša država je potpisnica tih konvencija“, objašnjava Nestorović.

Kaže da sa pravničke strane, mogućnost tužbe postoji, ali ne na osnovu dostavljene dokumentacije, već ukoliko bi Rio Tinto smatrao da je pretrpeo štetu ukidanjem dozvola koje su do sada dobili.

Objašnjava i da je većina dozvola već i istekla.

„Oni nisu uradili studiju procene uticaja na životnu sredinu, tako da u tom smislu možda postoji i njihova krivica na određeni način, zašto do sada nije urađena studija jer je to bio ključni dokument da bi oni nastavili sa iskopavanjem, da bi dobili tu dozvolu“, kaže Nestorović.

Među dokumentima koji su im dostavljeni, najviše je dozvola za istražne radnje, počevši od 2004, pa do 2021. godine, a većina dokumenata je, kaže Nestorović, doneta za vreme sadašnje vlasti.

„Tokom bivše vlasti izdata je dozvola za istražne radnje i Sporazum o uzajamnom podsticaju i zaštiti ulaganja iz 2002. godine“, objašnjava.

Nestorović kaže da je bez obzira na to što ukidanje uredbe ne mora da sadrži obrazloženje, u ovom slučaju trebalo da ga bude.

„Logično je da se premijerka obrati javnosti i da obrazloži odluku i šta su bili glavni razlozi za ukidanje ove uredbe.

„Smatram da je morala da navede bar jedan zakonski razlog. To nigde ne piše. I to ostavlja prazan prostor za razna tumačenja“, zaključuje Nestorović.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka kaže da će aktivisti tražiti odgovornost svakog ko je učestvovao u priči sa Rio Tintom.

„Svako kome je palo napamet da dozvoli da jedna strana kompanija kupuje i ruši kuće ljudima u Gornjim Nedeljicama, svako kome je palo na pamet da projekat Jadar sprovodi kroz prostorne planove grada Loznice i republički prostorni plan, a u kome stoji da je za potrebe tog projekta neophodno izvršiti relokaciju stanovništva, taj ne misli dobro svom narodu“, kaže Jovanović za BBC na srpskom.

Kako je Srbija protestovala zbog namere iskopavanja litijuma i promena zakona

Protekla dva meseca protekla su u znaku protesta protiv otvaranja rudnika litijuma, koji su se održavali svake nedelje.

Ali, sve je počelo još ranije – građani Srbije su protiv izgradnje rudnika litijuma ustali pre više od godinu dana, a iskazujući nezadovoljstvo na ekološkim protestima čija glavna tema nije bio litijum.

O Rio Tintu govorilo se, na primer, na protestu Ekološki ustanak u aprilu prošle godine, koji je imao regionalni karakter, a organizovalo ga je udruženje Odbranimo reke Stare planine.

Na pitanje novinara o Rio Tintu i rudniku za eksploataciju jadarita, predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je da ne razume „zašto bi se neko bunio“ protiv otvaranja rudnika.

Tada je naveo da „ono što je objavljivano“ u medijima u Srbiji o radu te kompanije nije tačno.

Predsednik Vučić je u više navrata isticao da bi otvaranje rudnika litijuma doprinelo „procvatu Zapadne Srbije“ i donelo veliku finansijsku dobit čitavoj zemlji.

Grudva građanskog nezadovoljstva zakotrljala se u Loznici, gde je Skupština grada u julu 2021. godine usvojila Prostorni plan grada, koji je predvideo izgradnju rudnika.

Loznica je grad od oko 20.000 stanovnika, tik uz granicu sa Bosnom i Hercegovinom.

Ekološki aktivisti označili su to kao ozbiljan korak ka uvođenju Rio Tinta u zvaničnu dokumentaciju i regulativu Srbije.

U odgovor na talas nezadovoljstva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio mogućnost da bi građani o kompaniji Rio Tinto i rudniku jadarita mogli da odluče na referendumu.

Vesna Prodanović, direktorka Rio Sava Eksplorejšn, tada je rekla da, ako projekat Jadar bude odbijen na mogućem referendumu, kompanija će morati da zauzme stav, jer „ne postoji pravni okvir po kojem dozvole ne važe“ ako odluka birača bude negativna.

Kori Udovički, potpredsednica Vlade Srbije 2002. godine u vreme kada je potpisan međudržavni sporazum sa Velikom Britanijom, rekla je za Insajder da bi je „iznenadilo da Srbiju baš ništa ne košta“ odlazak kompanije.

Navela je da Rio Tinto u Srbiji radi na osnovu istražnih prava i da ugovor o otvaranju rudnika nije potpisan, ali da je međudržavni sporazum bitan jer „pojačava obavezu“.

Od kraja novembra 2021, nezadovoljni građani širom Srbije su subotom blokirali prvo auto-puteve, i važne saobraćajnice.

Demonstranti su imali dva osnovna zahteva – brisanje projekta Jadar iz planskih dokumenata i stavljanje na uvid svih dokumenata o Rio Tintu, što je ostvareno, kao i uvođenje moratorijuma na iskopavanje litijuma, što se još uvek nije ostvarilo.

„Mislim da će ekonomska korist od toga biti mizerna, a upropastiće životnu sredinu za narednih 50 godina“, rekao je Vladimir, jedan od demonstranata na januarskoj blokadi puteva, za BBC na srpskom.

Paralelno sa tim, vlasti u Srbiji pokrenule su proces izmena dva zakona, o eksproprijaciji i referendumu, koji su takođe postali teme protesta.

Jedna od glavnih izmena Zakona o eksproprijaciji predviđala je promenu procedure za oduzimanje ili ograničavanje svojine na nepokretnostima zbog ostvarivanja javnog interesa.

Kritičari su govorili da se regulativa menja u korist kompanije Rio Tinto i drugog privatnog kapitala, a na štetu građana.

Dodatno nezadovoljstvo izazvala je činjenica da se predlog izmena i dopuna pred Skupštinom Srbije našao bez prethodne javne rasprave i analize uticaja na zainsteresovane strane.

Takođe su smatrali da su izmene Zakona o referendumu donose na štetne izmene u pravu ukidanjem cenzusa i uvođenjem taksi za overu potpisa prilikom predlaganja zakona i narodne inicijative.

Vlada Srbije je na sednici 8. decembra 2021. donela odluku da se sporni Zakon o eksproprijaciji povuče iz skupštinske procedure i najavila da će dodatno analizirati da li su izmene potrebne.

Izmene Zakona o referendumu su sprovedene, ali su uvaženi zahtevi protesta – promene članova 7, 20, 43 i 44 koji se odnose na overu potpisa, predstavnike ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i rok za ponovno raspisivanje referenduma.

Ukinuta je i ranije predviđena naknada od 40 dinara za overu potpisa iz člana 7, u slučajevima kada građani žele da predlože izmenu Ustava ili novi zakon.

Kako se menjala retorika vlasti u Srbiji

Pre manje od mesec dana, predsednik Vučić bio je izričit da projekat „neće biti povučen“, ističući da je nasleđen od prethodne vlasti.

„Taj projekat stoji i nigde se pomerati neće. Oni su ga doveli, a mi smo uradili sve što je narod tražio i to je to“, rekao je.

Vlada Srbije već nekoliko godina ponavlja da je razvoj projekta rudnika litijuma od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović govorila je da bi nalazište, čija je vrednost procenjena na 56 milijardi dolara, Srbiji moglo da donosi „istu zaradu“ kao i kompaniji.

Kako je tada rekla, rudarenje bi učestvovalo u BDP-u Srbije sa „tri odsto, fabrika baterija sa osam, a fabrika automobila sa i do 15 procenata“.

Premijerka Brnabić se 2018. u Londonu sastala sa predstavnicima kompanije Rio Tinto, kada je obećala da će se „i lično uključiti u dalju realizaciju ovog projekta, kako bi imali maksimalan pozitivan efekat“.

Ona je najavljivala nova radna mesta, ističući da će „samo u fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu biti angažovano više od 2.100 radnika“.

Ministarka Mihajlović izjavila je da će svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti morati da zadovolje najviše ekološke standarde, kako bi se uskladili ekonomski razvoj i očuvanje zdrave životne sredine.

„Postoji puno dilema i pitanja vezanih, recimo, za jadarit, ali ono što sa sigurnošću mogu da kažem – Vlada Srbije neće potpisivati nikakav ugovor ukoliko on ne bude u potpunosti odgovarao svim ekološkim standardima.

„To je zajednički interes svih nas i zato je jako loše kad neki ovo pitanje pokušavaju da politizuju“, rekla je Mihajlović.

Prethodni resorni ministar Aleksandar Antić godinu dana ranije izjavio je da se procenjuje da bi vrednost ove investicije „mogla da bude 1,5 milijardi dolara„.

Pored Prostornog plana grada Loznice, postoji još jedan planski dokument koji se odnosi na projekat – Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) za jadarit, koji je 2020. donet Uredbom Vlade Srbije.

Premijerka Ana Brnabić više puta je govorila da Srbija ne može da kaže ne Rio Tintu, ali je isticala da nije potpisan nikakav dokument.

„Kada date investitoru pravo da istražuje, ukoliko investira svoj novac i ne nađe ništa, može da izađe iz tog projekta i nikom ništa ne duguje.

Ukoliko nešto nađe i ispuni dalje sve uslove u skladu sa zakonima, onda vi po zakonu ne možete da kažete ‘ne'“, rekla je Brnabić novinarima pre samo tri nedelje.

Ipak, vlada je 20. januara poništila Uredbu, a premijerka je rekla da je time „stavljena tačka“ na Rio Tinto u Srbiji.

„Prostorni plan je ukinut i više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja. Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji.

„Ugovore nikada nismo imali, kao što smo više puta i rekli“, rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić posle sednice vlade.

Iz Rio Tinta kažu da su „posvećeni razvoju projekta u skladu sa svim srpskim i međunarodnim propisima“ i ocenili da „dijalog zasnovan na činjenicama treba da budu osnov svake odluke Vlade Srbije o razvoju projekta“.

Da li je na Rio Tinto zaista stavljena tačka?

Izgradnja rudnika trebalo je da počne 2023, a otvaranje je bilo planirano za 2026.

Neki ljudi u lozničkom kraju već su prodali nekretnine – kuće, imanja, njive – međunarodnoj kompaniji koja je više godina vršila istraživanja na tom terenu.

Sreten Đorđević, advokat i stručnjak za ekološko pravo, kaže da, „ukoliko je Vlada sve uradila na pravno perfektan način“, ukidanjem Uredbe „obustavljaju svi pokrenuti postupci“.

Kako ističe, ne radi se samo o postupcima koji su neposredno vezani za izgradnju rudarskog basena, nego bi se obustava odnosila i na „sve druge projekte infrastrukturnog povezivanja Jadra sa drugim delovima Srbije“.

Đorđević dodaje da bi ukidanjem uredbe, Služba za katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti morala da vrati prvobitni karakter zemljišta.

„Zemljište koje je prenamenjeno u građevinsko treba da bude vraćeno u poljoprivredno“, kaže.

Takođe navodi da bi Grad Loznica još jednom morao da izmeni lokalni prostorni plan i iz njega izbaci Plan područja posebne namene za projekat „Jadar“.

„Jednom rečju, sve bi moralo da se vrati na početak“, zaključuje Đorđević.

Advokat ima dozu rezerve prema načinu na koji je odluka doneta.

Uredba koju je Vlada sada ukinula, prethodno je doneta na osnovu drugog dokumenta, „rešenja kojim je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost na Prostorni plan“, objašnjava Đorđević za BBC na srpskom.

„Ukoliko rešenje Ministarstva nije poništeno, Uredba Vlade je stavljena van snage bez pravnog osnova, što može da ima dalje pravne implikacije“, dodaje.

Gde se još protestovalo protiv Rio Tinta u svetu?

Britansko-australijski gigant koji posluje gotovo vek i po nije se samo u Srbiji susreo sa protestima i negodovanjem lokalnog stanovništva.

U septembru prošle godine kompanija je optužena da je ispuštanjem otrovnih materija zagadila reke na Papua Novoj Gvineji, pisao je BBC.

Više od 150 meštana Bugenvila žalilo se da je taj postupak Rio Tinta izazvao zdravstvene probleme 12.000 ljudi koji žive u okolini.

To se desilo neposredno pošto su direktor i dvojica glavnih menadžera ove kompanije podneli ostavke posle skandala sa uništenjem svetske kulturne baštine Aboridžina.

Rudnici ove kompanije u Zapadnoj Australiji upropastili su pećine ovih starosedelaca stare 46.000 godina.

https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/srbija-ekologija-i-rio-tinto-sta-do-sada-znamo-i-sta-pise-u-dokumentaciji/