Istina o islamu

Istina o islamu

ndustrija islamofobije je uvek spremna da kuka i žali se u svakoj mogućoj prilici, kao što svi znamo, a u poslednje vreme kukaju i žale se na, kako kažu, negativno izveštavanje britanskih medija o islamu - pod kojim zapravo misle na istinito izveštavanje, iako u suštini nismo ni izbliza dobro obavešteni kao što bi trebalo da budemo. Na primer, kada je nedavno obelodanjeno da je zabeležen porast takozvanog "nasilja iz časti" u kome se muslimanke brutalno premlaćuju ili ubijaju od strane članova njihovih porodica, nigde u izveštaju BBC-a nije pomenut jedan neizostavan sastojak - religija mira. Taj bitan detalj pažljivo je zaobiđen kako bi se sugerisalo da je to nekakav britanski fenomen za koji treba kriviti društvo u celini.
Slično tome, stalno slušamo o organizovanim bandama muslimana koji iskorišćavaju i siluju maloletne devojčice, ali mediji nikad ne pominju religiju ovih ljudi a čija je mizogenija obrazovala njihov stav prema ženama, i umesto toga nazivaju ih "Azijatima" što je velika uvreda za Induse i Sike koji ne učestvuju u ovakvim radnjama ali koje kukavički i nečasni novinari koji se plaše da uvrede preosetljive profesionalne žrtve islama, trpaju u isti koš.

Ljudi često govore da su loše stvari u islamu kulturološkog a ne verskog uzroka. Stvarno? Ono što se dešava u Saudijskog Arabiji nije kultura već čista religija, čisti islam i čisto ludilo. Govorimo o zemlji koju čeličnom rukom vodi šačica brutalnih konzervativnih klerika. Zemlji u kojoj se ljudi ubijaju zbog optužbi za veštičarenje, u kojoj se ubijaju homoseksualci a žene tretiraju kao ljudska podvrsta i gde je bandama neobrazovanih i mozga ispranih "knjigom" dopušteno da tumaraju ulicama i primenjuju šerijat srednjevekovnim žarom.

Vera je problem, ne kultura. Problem s Iranom je vera a ne kultura. Iranci nisu Arapi, ali osvojila ih je strana arapska religija i sada je glavni problem njihove politike arapski problem u Palestini, a ne situacija u Iranu. Zbog toga što su verski fanatici koji kontrolišu Iran protiv volje svog naroda, ludaci. Njihovi mozgovi su toliko zaraženi tom varvarskom verom i toliko su opsednuti ubijanjem Jevreja da su gotovi da izazovu konačan nuklearni obračun. Zaneti su moćnim apokaliptičnim verskim iluzijama po kojima su spremni da deluju čim im se za to ukaže prva prilika. Oni su istog mentalnog sklopa kao verski fanatici koji su kontrolisali Evropu pre nekoliko vekova, i da su oni u to vreme imali nuklearno oružje, nas danas ne bi ni bilo.

Mnogi britanski muslimani, uključujući i silovatelje dece, dolaze iz Pakistana u kojoj je kultura oblikovana verom a blasfemija je zločin kažnjiv smrću. To je ono što vera zahteva a kultura čini što joj je naloženo, jer u suprotnom će vera mobilisati gomilu nepismenih divljaka da divlja ulicama, i desetine, ako ne i stotine ljudi, naćiće se u smrtnoj opasnosti.

Vera je problem, ne kultura. Kultura nije sjajna sama po sebi ali bi bez vere bila mila majka. A mi u Britaniji smo zauzeti uvozom te vere u naše društvo po maloprodajnoj ceni, u kome je dobrodošla koliko i invazija Normana, uprkos svim otrcanim frazama i lažima o toleranciji, poštovanju i "koheziji zajednice" koje slušamo od političara, jer su ljudi naučeni, kao i svuda po Zapadu, da je islam daleko više od vere.

U pitanju je osvajačka suprematistička politička ideologija koja iskorišćava verske slobode i kulturološki uslovljen osećaj krivice da se nametne neprestanim zahtevima za posebnim tretmanom koji su uvek podržani otvorenim pretnjama sukobom i nasiljem. Drugim rečima, kulturološkim terorizmom. Tako da imamo kancelarije pretvorene u prostorije za molitvu, tamo gde im nije mesto, muslimanima je dozvoljeno da se mole po ulicama i zaustavljaju saobraćaj, medicinskom osoblju da zanemaruje pravila o higijeni, policija gleda kroz prste na genitalno sakaćenje, univerziteti dopuštaju džihadistima da regrutuju članove po studentskim domovima, šerijatski sudovi dehumanizuju žene, a halal hrana nameće se čitavom stanovništvu bez njegovog znanja ili pristanka, i čini se da društvo uvek mora da se pokori nerazumnim zahtevima islama a svako ko se usudi da se usprotivi kvalifikuje se ili kao rasista ili mu se otvoreno preti.

Ovo je ono o čemu bi mediji trebalo da nas izveštavaju kad nas izveštavaju o islamu, kad bi novinari imali muda da rade svoj posao i saopšte istinu, jer to jeste istina i svi znaju da je istina. I možete me nazivati rasistom, izazivačem mržnje, čovekom punim predrasuda, ili nečim već s vašeg spiska, do mile volje - samo izvolite, ali kad vam ponestane etiketa, ovo će još uvek biti istina.

Žao mi je.

Zahvaljujući našem moralnom kukavičluku, danas u Britaniji imamo na stotine nekontrolisanih medresa, u kojima se desetine hiljada dece uče da preziru kulturu u kojoj žive. To je baš dobro za budućnost "kohezije zajednice", zar ne? Medresa je, ukoliko niste znali, islamska škola. Drugim rečima, to je mesto iz koga izlazite još gluplji nego što ste bili kada ste ulazili.
I evo, prošlog meseca smo imali dobar primer koju vrstu mentaliteta ove škole neguju, kada su tri muslimana osuđena za podsticanje mržnje tako što su delili pamflete koji su pozivali na ubijanje gejeva. Priznali su krivicu po svim tačkama optužbe, ali bi, što se mene tiče, bolje bilo da su priznali ludilo. Jedan od njih je rekao da je to činio jer je želeo da poboljša društvo. Pa, postoji jednostavan način za to - da emigrira i da sa sobom povede njegove bradate prijatelje.

Javno tužilaštvo iznelo je mišljenje da pamfleti nisu obrazovnog karaktera, a zapravo su bili vrlo obrazovni, u smislu da su otvoreno i jasno pokazali šta islam zapravo propoveda, a ne šta se slatkorečive apologete pretvaraju da propoveda.

Islam, zapravo, zahteva smrtnu kaznu za homoseksualnost. I to je činjenica. I u zemljama u kojima je to dozvoljeno te smrtne kazne se s entuzijazmom i sprovode. Zahvaljujući neželjenoj masovnoj muslimanskoj imigraciji, u Evropi danas postoje oblasti gde, ukoliko ne sakrijete da ste gej (ili Jevrejin, kad smo već kod toga), zapravo izazivate da budete fizički napadnuti. Neosporna je činjenica da što je veći procenat muslimana u nekom društvu, ne Azijata, već muslimana, to je manje bezbedno za homoseksualce ili Jevreje ili žene, ili za bilo koga ko pokuša da iskoristi svoje fundamentalno pravo na slobodu govora.

Tako da, odakle bi tačno to pozitivno medijsko izveštavanje o ovoj bednoj religiji trebalo da dođe? Religija koja rutinski na najmanje kritike reaguje refleksnom odglumljenom preosteljivošću dok je njena "sveta knjiga" priručnik neosetljivosti, brutalnosti i društvene podeljenosti.

Ubij nevernika gde god ga pronađeš. Ubi homoseksualce. Ubi otpadnike od vere. Potčini žene. Uništi Jevreje. Takva jedna ideologija nema pravo na osetljivost, a onima koji je nameću treba posvetiti manje pažnje nego drugim ljudima, a ne više.

http://blog.b92.net/text/19952/Istina-o-islamu/


Islam je jedna užanso netolerentna religija koja teži da uništi sve one koji nisu muslimani. I ako će neki muslimani i apologeti reći da to nije tačno, ali dela govore suprotno.